Tuesday, April 27, 2010

Friday, April 23, 2010

Environmentally Grim Photography


Neke moje fotografije nastale u proteklih par godina. Čudno, ali i pored mog interesovanja za ekologiju, životnu sredinu i truljenje Sveta, ovo su možda jedine koje nose neku dublju poentu vezanu za teme.

Some photos I made in the last couple of years. Strangely, despite my interests in ecology, environmental sciences and Decay of the World, these are the only ones that have some deeper environmentalist thoughts related to those subjects.

Click on them for more details (on flickr) // klik na njih za više detalja (na flickr-u)




note: all photos are non-manipulated and non-staged // fotografije nisu manipulisane niti nameštene (tj. zabeleženo zatečeno stanje)

my


Monday, April 19, 2010

Prenerazila se zimina - utisci


Bez preteranog uvijanja i odugovlačenja moram da kažem da je film ispunio sva očekivanja koja sam potajno gajila.

Ispunio je suštinsku ulogu dokumentarnog filma - a to je da objektivno informiše publiku, da predstavi sve strane uključene u temu, bez pristrasnosti, dramatizacije i licemerja. I naravno, da sve to režiserski i vizuelno bude kvalitetno i jedinstveno. "Zimina" nije film fokusiran samo na životinje. Spontano nam daje uvid i u tragični status seljaka, kao i našeg stočarstva/poljoprivrede generalno. Omogućava sagledavanje šire slike i daje dovoljno elemenata gledaocu da pronađe dublji koren žalosnih stvari koje na platnu posmatra.

Problematika se odmotava samostalno, kroz priče i mišljenja različitih odgajivača, seljaka, biznismena :), stručnjaka za stočarstvo i veterinara. Situacija onih o kojima se govori, a koji sami nemaju glasa - svinja - verno je predstavljena snimcima njihovog života i smrti. Izuzetno je dobro što se ni jednom od tih momenata ne daje veća težina od realne - dakle, fokus nikao nije na nasilju i klanju, ali ono se ne gura u drugi plan radi eventualnog komfora publike. Nema crno-belih pretpostavki i nema favorizacije. Još jedna bitna stvar, koju je sam autor Mladen Kovačević podvukao u razgovoru posle filma - nema antropomorfizacije životinja. Dakle, nema drame, nema nagoveštaja ili pokušaja rekonstrukcije toga kako svinje percipiraju svoju patnju, nema tužnih violina, samim tim - nema prostora za emotivnu manipulaciju.

Ako izuzmete članove filmske ekipe i njihove prijatelje, broj "samovoljnih" posetilaca je bio prilično mali. Pošto je većinu verovatno odbilo upozorenje da film sadrži nekoliko brutalnih scena, red je da i one dobiju koji red teksta. Scene svinjokolja čine kvantitativno mali deo filma. Snimci su potpuno sirovi i nemontirani - fiksni ugao, bez promene kadra, od početka do kraja. Bez trunke šminke, bez dodavanja ili oduzimanja. Ovo vas faktički čini svedokom događaja i ne ostavlja prostora za pomisao "pa možda nije baš tako (strašno) kako izgleda". Jesu uznemirujuće, ali kako da nasilna smrt ne bude uznemirujuća? No, očigledno da je mali broj ljudi sposoban da pogleda u oči svojoj hrani. Potiskivanje je već odavno najbolji prijatelj naše vrle civilizacije...

U moru novijih dokumentaraca kod kojih je jednostranost uzela toliko maha da se graniče sa propagandnim filmovima (najbolji primer je Oskarom nagrađeni The Cove), ohrabrujuće je videti da dotični trend nije uticao na ovo ostvarenje. Iako se u tekstu moja malenkost fokusirala mahom na svinjske muke, ovo je izuzetno kvalitetan film, vredan za videti zanimala vas dobrobit životinja ili ne. Jer, na kraju krajeva, "čovek je ono što jede".

(ovo je zapravo jedan od aktera filma i učesnika diskusije)

Friday, April 16, 2010

Prenerazila se zimina

U okviru festivala dokumentarnog filma Beldocs 2010, u nedelju 18. aprila (18:30h) u Jugoslovenskoj kinoteci, premijerno će biti prikazan dokumentarac pod nazivom "Prenerazila se zimina". O čemu se radi možete pogledati na flajeru:

Nemojte ovo shvatiti kao generalnu preporuku - kvalitet filma mi je nepoznat. Ali preporuka važi vezano za samu temu - svakako je intrigantno pogledati srpski dokumentarac o tradicionalnoj četvoronožnoj konzumaciji - domaćoj svinji i svakodnevnom odnosu prema njoj. Takođe, nije toliko čest slučaj da se neko na domaćem terenu pozabavi temom vezanom za dobrobit životinja na ovaj način. Razlog više da zavirite u salu Kinoteke.

Zanimljivo će biti videti kako je obrađen "mit o našem seljaku". Šta pod pojmom podrazumevam? Veći deo ljudi koji konzumiraju meso (i ja spadam u dotičnu kategoriju, da ne bude zabune), a sa kojima sam razgovarala o tome da li uopšte znaju: 1) kako se životinje na farmama, malim i velikim, obično tretiraju 2) čime se sve tretiraju (antibiotici, hormoni, toksini i aditivi u hrani), odgovorili bi obično nešto poput: "A ne, kod nas nije tako, životinje naših seljaka žive prirodno i slobodno". Hm...

Mislim da bi svako ko upotrebljava meso u ishrani (osim ako nije hipersenzitivan) trebalo da pogleda neki video zapis o tome odakle i na koji način ono dolazi do naših tanjira i da li u postupanju sa životinjama postoji prostor za poboljšanje. To je deo odgovornosti koja dolazi sa eksploatacijom drugih živih bića. Ništa nije besplatno, a dugujemo im bar to da ne živimo u poricanju.

Saturday, April 10, 2010

ARBOURETUM

"Arboretum" je naziv za botaničku kolekciju živog drveća, "drvenastu botaničku baštu".

A Arbouretum je jedan izuzetno drag bend iz Baltimora, koji se po senzibilitetu svoje muzike sasvim lepo slaže sa, u isto vreme, raskošnom i jednostavnom lepotom drveta. Sa njegovom toplinom.
Odlikuje ih fuzija jednostavnosti američkog folk zvuka + sposobnosti vožnje tople, psihodelične i po malo post rock gitare. Kada na sve to dodate mek, ali postojan vokal, dobijate savršen dodatak uz šuštanje prolećnog i letnjeg lišća krošnji.


Takođe, frontmen benda - gitarista i pevač David Heumann, osim gitarom svoje prste često upošljava i različitim fotoaparatima - a mnogi od njih su mome srcu drage toy/low-tech/low-end "mašinerije". U njegovoj galeriji, činjenica je, ima žita i kukolja, analognog i digitalnog... Heumann je posebna vrsta foto-entuzijaste čije su fotografije daleko od onga što bi većina nazvala "kvalitetnim". Ali nose jednu karakteristiku značajnu za našu priču o Arbouretumu - postoji neka gotovo metafizička veza između atmosfere fotografija i muzike koju Heumann stvara. Nepretecioznost, nenametljivost. Sličan sneni senzibilitet. Osećaj.


Tvrdnja je možda dokaziva i njihovom povremenom upotrebom:


Zašto bi bilo ko želeo da dobije mutnu, prosvetljenu i na još mnogo načina nesavršenu fotografiju, kada, u doba vrtoglavog tehnološkog napretka, digitalnim putem možete dobiti fotografiju "stvarniju od stvarnosti"?


Zato što je stvarnost individualno pitanje, a u momentu nikada ne vidimo jednu scenu baš onakvom kakva jeste. Obojena je zavisno od nas i našeg raspoloženja.
Tu je i specifična nestvarna, nefokusirana atmosfera koju uobličuju jeftini plastični aparati, kao što su Holga, Diana, kao i mnogi drugi "krševi" koji nisu imali komercijalni "povratak na scenu". Tu je i zrno fotografskog filma, koje daje specifični izgled, "lični pečat" fotografiji sa negativa i koji ni jedan digitalni proces ne može verno reprodukovati. A tu je i tračak nostalgije, pogrešni tonovi na fotografijama koji nisu delo digitalne manipulacije i koji sa sobom nose dašak nekih proteklih era... kada je svet izgledao za centimetar dalje od ivice propasti, čak i ako je realno ka njoj jurio. Možda je to upravo ista melanholija koja često izbija iz muzike Arbouretuma...?


Links:
arbouretum myspace